Kopernikus: Još jedna godina zagrevanja iznad 1,5 stepeni

Globalno zagrevanje ove godine skoro izvesno će ponovo premašiti prag od 1,5 stepeni u poređenju sa predindustrijskim periodom, saopštila je u petak služba Evropske unije za klimatske promene Kopernikus (Copernicus).

Ako se prognoza potvrdi, biće to drugi put, posle 2024. Doduše, cilj ograničavanja zagrevanja smatraće se zvanično probijenim tek kada se to desi u višegodišnjem proseku.

Svetska zajednica je zacrtala cilj da zagrevanje zadrži na najviše 1,5 stepeni, nastojeći da izbegne katastrofalne posledice.

Kopernikus procenjuje da će ova godina biti druga najtoplija od početka merenja, uz šansu od 20 odsto da premaši rekordnu 2024.

Eksperti službe procenjuju da će i četvorogodišnji prosek zagrevanja za period 2023-26. premašiti 1,5 stepeni.

Prema podacima Kopernikusa, oktobar je širom sveta bio najtopliji od početka merenja, sa prosečnom globalnom temperaturom 1,75 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.

"Posebno je značajno što se očekuje i četvorogodišnji prosek iznad plus 1,5 stepeni, što naglašava koliko je ovaj period globalnog zagrevanja trajan," rekla je Samanta Burdžes (Samantha Burgess) iz Evropskog centra za srednjoročnu vremensku prognozu.

Sada i Ujedinjene nacije zvanično pretpostavljaju da će cilj od 1,5 stepeni, postavljen Pariskim sporazumom o klimi, biti probijen.

Globalno zagrevanje doprinosi klimatskim ekstremima, ekstremnim vremenskim pojavama i mogućim nepovratnim prelomnim tačkama.

Rizik raste sa svakom frakcijom stepena više i sa svakom godinom, upozorava Program UN za životnu sredinu (UNEP) u septembarskom izveštaju.

Direktor Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu Johan Rokstrem (Rockström) je upozorio da svet, bez akcije protiv globalnog zagrevanja, može da se nađe na "putu ka nekontrolisanoj budućnosti."