Nemačka podigla prognozu rasta za 2026.

Nemačka vlada je značajno naviše korigovala prognozu ovogodišnjeg privrednog rasta. Sada, umesto 0,5 odsto iz aprilske prognoze, očekuje stopu od 1,3 odsto.

Privreda se pokazala neočekivano otpornom prema poskupljenju energenata zbog rata u Iranu, navelo je ministarstvo privrede. Glavni pokretači s rasta su izvoz, javne investicije i ulaganja u odbranu.

Spoljna trgovina je povremeno profitirala od uskih grla u globalnim lancima isporuke, koja su kupce primorala da popune zalihe robom proizvedenom u Nemačkoj.

Vlada u 2027. očekuje rast po stopi od 1,1 odsto, dakle za 0,2 procentnih poena više nego što je prognozirala proletos.

Međutim, upozorila je i da konjunktura uveliko zavisi od toka ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini. Vlada za 2028. prognozira rast od samo 0,6 odsto.

Vodeći ekonomski instituti su krajem septembra revidirali naviše prethodne prognoze rasta na 1,3 odsto, uz primedbu da je šok poskupelih energenata imao manje dramatične posledice od očekivanog.

Rast, zbog neizvesnosti, ipak ostaje krhak, upozorila je uoči objavljivanja jesenje prognoze ministarka privrede Katarina Rajhe (Katherina Reiche).

Ona je u Bundestagu ukazala da Nemačku opterećuju spoljne krize, poput rata u Iranu, ali je priznala da vlada "pre svega, ima sopstveni domaći zadatak."

Pritom je kao faktore koji koče privredu nabrojala preterana ograničenja, rigidni propisi o radnom vremenu, nabujalu birokratiju i preskupe energente.

Vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) je pokrenula reforme, između ostalog poreskog sistema, tržišta rada i penzijskog sistema, nastojeći da vrati Nemačkoj konkurentnost kao poslovne lokacije i podstakne privredni rast.

Uprkos optimističnijim prognozama vlade i instituta, udruženje za spoljnu trgovinu BGA oporavak ne vidi kao konsolidovan, mada se oslovni okvir poboljšao.

Firme su diversifikovale kanale nabavke i distribucije i prilagodile se krizama, i "ponovo vide svetlo na kraju tunela, ali prema njemu se još kreću sa povučenom ručnom kočnicom," rekao je ove nedelje predsednik udruženja Dirk Jandura.

Negativan signal stiže i iz Nemačkoj kritično važnog izvoza, koji je vlada izdvojkila kao jednog od generatora neočekivano snažnog rasta, a koji je u avgustu usporio još više nego u julu.

Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) je upozorila da je optimizam možda neosnovan.

"Neizvesnosti u trgovinskoj politici i strukturne slabosti koče izvozni sektor," rekao je Folker Trajer (Volker Treier) iz DIHK, uz primedbu da letošnji pad pokazuje kako je u jedra izvoznika duvao "samo blagi povetarac."

Generalna direktorka DIHK Helena Melnikov je dodala da pojačanu privrednu aktivnost prvenstveno podstiču izvoz na tržište Evropske unije i državna potrošnja finansirana zaduživanjem.

"Bez suštinskih ekonomskih reformi, uspon će biti kratkog daha," rekla je, ponavljajući zahtev za obaranje troškove, redukciju birokratije i modernizovanu infrastrukturu.