Godina rekordnih vrućine, suše i požara u Evropi

Količina vode u evropskim rekama letos je pala na najmanju vrednost od 1992. godine, odnosno otkako statistika prati tu kategoriju. Istovremeno, mora oko Evrope bila su neuobičajeno topla, saopštila je u petak evropska klimatska služba Kopernikus.

Protok vode u većini evropskih reka u julu i avgustu bio je ili rekordno slab, ili blizu rekorda. To uključuje Rajnu, Dunav, Loaru i Senu, naveo je Kopernikus.

Takvo stanje zaoštrilo je probleme navodnjavanja, hlađenja nuklearnih reaktora, snabdevanje vodom za piće i energetiku. Sve to demonstrira tesnu vezu između klimatskih promena, geopolitičkih izazova i energetske bezbednosti, ukazala je agencija EU.

Dalje, rekordno ili bezmalo rekordno topla voda duž većeg dela evropskih atlantskih obala, na zapadnom i srednjem Mediteranu sprečavala je prirodno hlađenje priobalnih područja noću i povećavala vlažnost vazduha.

Podaci pokazuju i da je leto 2026. bilo treće najtoplije u Evropi i najtoplije od početka merenja u zapadnoj Evropi. Prosečna temperatura u zapadnoj Evropi bila je 21,7 stepeni, što je 2,5 stepena više od proseka iz referentnog perioda 1991-2020.

Krajem leta, rekordnih 52 odsto evropskog kopna bilo je izloženo "veoma snažnom toplotnom stresu," fenomenu kada je subjektivni osećaj toplote kod ljudi osećaju najmanje 38 stepeni.

Kopernikus je izračunao i trajanje i zonu vrelog talasa: najmanje 60 odsto zapadne Evrope doživelo je 17 dana toplijih od 30 stepeni, naspram 11 dana 2003. i sedam dana 2025.

Uporna suša i toplotni talasi uticali su i na izuzetno intenzivnu sezonu šumskih požara.

Do 2. septembra, opožarena površina u Evropskoj uniji bila skoro dvostruko veća od proseka iz 2006-25. Posebno pogođene bile su Španija i Francuska.

Šumski požari izazvali su ogromnu štetu i izložili milione ljudi opasnom zagađenju vazduha, navela je služba EU Kopernikus.