Građevinski sektor ponovo pod udarom inflacije

Nemačka građevinska industrija je bolje poslovala u prvoj polovini godine, ali stanje novih narudžbi u julu najavljuje nov udarac. Obim naručenih poslova građevinskim firmama pao je za 9,2 odsto u mesečnom poređenju, saopštio je Destatis u petak.

Pad su prijavili i sektor visokogradnje, 8,4 odsto, i niskogradnje, 10 odsto. Najvažniji sektor visokogradnja je gradnja stanova, dok niskogradnja uključuje izgradnju puteva, mostova, tunela i sličnog.

U stabilnijem tromesečnom periodu, od maja do jula, vrednost narudžbi bila je, pak, za 2,7 odsto veća nego u prethodna tri meseca.

"Knjige porudžbina se prazne," rekao je direktor udruženja građevinske industrije ZDB Feliks Paklepa (Felix Pakleppa). "Firme rade jer još realizuju narudžbe od pre nekoliko meseci."

On je stanje građevinskog sektora opisao kao krhko, jer stanogradnja nikako da živne, a narudžbine su u julu pale. Pritom, od Nove godine preti nazadovanje, upozorio je Paklepa.

"Posebne subvencije za ... novogradnju ističu najkasnije krajem godine, a za 2027. se najavljuju rezovi u budžetu, pa niko još ne zna kako će subvencije izgledati od januara," rekao je.

Prema njegovim rečima, nije isključena rupa u subvencionisanju do leta naredne godine. "Tako neće biti ništa od građevinskog buma" kog je vlada obećala, dodao je.

Građevinska industrija je u poslednje vreme profitirala od državnih ulaganja u infrastrukturu, a poboljšanje se naziralo i u stambenoj gradnji, jer broj odobrenja za građevinske projekte je poslednjih meseci snažno skočio.

Međutim, rast kamatnih stopa kojima Evropska centralna banka nastoji da suzbije inflaciju koja je ubrzala zbog rata u Iranu donelo je novo opterećenje, jer skuplje finansiranje diže i cenu gradnje.

Stanogradnja je u julu ipak bolje stajala nego 12 meseci ranije: sa 12,1 milijardom evra ostvarila je realan rast od 4,6 odsto, odnosno nominalan od 9,4 odsto.