Kako se produbljuje iskustvo sa AI, tako se menjaju stavovi

Veštačka inteligencija se odomaćila u svakodnevnom poslovanju nemačke privrede, ukazuje novo izdanje istraživanja nacionalnog udruženja za digitalizaciju Bitkom.

Sada bezmalo tri petine - 57 odsto - domaćih firmi sa najmanje 20 zaposlenih koristi tehnologiju AI. To je skoro trostruko više nego pre samo dve godine.

Istovremeno, trećina anketiranih firmi brine da će zbog AI da izgubi posao koji obavlja, a raste i broj preduzeća koja osećaju da im evropski regulatorni okvir sputava poslovanje.

Među rukovodiocima 603 anketirana preduzeća, dve trećine je veštačkoj inteligenciji pripisalo pojačanu sopstvenu konkurentnost i merljive pozitivne rezultate, a 61 odsto ih je ocenilo da firme bez veštačke inteligencije više nemaju budućnost.

Sa druge strane, više od trećine je navelo da brine za budućnost preduzeća, a trećina je priznala da je AI uvela pre svega iz straha da ne zaostane za drugima.

"Uočavamo mnogo optimizma u vezi sa AI, ali i nesigurnosti," rekao je predsednik Bitkoma Ralf Vintergerst (Wintergerst). "Iste firme koje u AI prepoznaju ključnu tehnologiju budućnosti, strahuju i da zbog nje mogu ostati bez posla."

Studija ukazuje i da je većina firmi tek počela da koristi alate veštačke inteligencije u poslovanju. Nijedna jedina nije procenila da je već potpuno iscrpla potencijal nove tehnologije.

AI su u početku prevashodno uvodile firme za korisnički servis ili marketing, ali tehnologija se seli dublje u organizaciju poslovanja, na primer u kontrolu, proizvodnju ili menadžment resursa.

Većina preduzeća kao ozbiljnu prepreku izdvaja pravni okvir, pre svega, evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act).

Više od trećine ispitanika se oseća sputanim u poslovanju zbog evropske regulative, a još trećina proverava gde su joj zakonske granice.

Među tim preduzećima, uprava njih 89 odsto računa na velike ili veoma velike za rešavanje birokratskih problema u primeni AI. Utoliko više jer prosečno preduzeće koristi dva sistema AI koje zakon tretira kao alat visokog rizika.

Dve trećine nemačke privrede zato u ocenjuje da im Zakon o veštačkoj inteligenciji pravi više štete nego koristi.

Istovremeno, zabrinutost zbog mogućeg efekta uvođenja AI u privredu na zaposlenost popušta, mada nije nestala.

Skoro polovina preduzeća iz uzorka reprezentativnog za domaću privredu u naredne dve godine računa na blagi pad zaposlenosti, ali proporcionalno stepenu praktičnog iskustva kompanija sa AI ublažava se očekivanje otpuštanja zaposlenih.

Drugim rečima, korisnici AI sve ređe strahuju od ozbiljnih rezova radne snage u poređenju sa onima koji ne koriste ovu tehnologiju, a dvostruko više ih nego ranije zapravo očekuju zapošljavanje.

Uz to, 70 odsto firmi već ulaže u obuku svoje radne snage za AI.