Manjak od 1,35 miliona stanova koči privredni rast Nemačke

Sunovrat nemačke stanogradnje od 2023. do 2025. i manjak stanova u zemlji je, osim drugih problema, usporio privredni rast, navode autori studije Građevinskog monitora (Baumonitor).

Prošle godine, u Nemačkoj je završeno 84.600 stanova manje nego dve godine ranije.

Za građevinsku industriju, to je gubitak prometa od 26,9 milijardi evra, a Nemačku je koštalo 0,6 privrednog rasta i sedam milijardi evra poreskih prihoda, a građane košta blagostanja.

"Privredna može da raste samo sa dovoljnim brojem stanova," rekao je Matijas Ginter (Matthias Günther), šef Instituta Pestel koji objavljuje Građevinski monitor.

Studija navodi da u Nemačkoj manjka 1,35 miliona stambenih jedinica. Deficit zaoštrava i problem zapošljavanja, jer tamo gde nema dovoljno stanova, poslodavci teško dolaze do radne snage.

Problem je posebno uočljiv u ekonomski snažnim oblastima: samo u Berlinu nedostaje najmanje 58.000 stanova, u Hamburgu 23.000, a u industrijskim pokrajinama Severna Rajna-Vestfalija, Bavarska i Baden Virtemberg 364.000, 220.000 i 201.000 stanova.

"Ljudi ne prihvataju novi posao ako u tom mestu ne mogu da pronađu sebi pristupačan stan," rekao je Ginter.

On je ukazao da zbog ubrzanog starenja nemačkog društva, zemlja godišnje treba da primi između 350.000 i 500.000 useljenika samo da stanovništvo ostane na stabilnom broju od osamdesetak miliona.

"Bez gradnje stanova i rešenja stambenog deficita, neće biti rasta u Nemačkoj, jer neće biti useljenika na tržištu rada," upozorio je Ginter, uz primedbu da tempo gradnje nije pratio tempo useljavanja.

"Pritom, moramo jasno da kažemo da nam je imigracija potrebna," dodao je. "Bez useljavanja u poslednjih 15 godina opterećenje doprinosa penzijskog osiguranja verovatno bi već bio 22 odsto."

Stopa doprinosa sada je 18,6 odsto bruto zarade, koji se po pola deli između zaposlenog i poslodavca. "Ne radimo premalo u Nemačkoj, nego nas nema dovoljno koji možemo da radimo," rekao je Ginter.

Mada se ove godine pokazuju pojedini pozitivni signali, poput znatno većeg broja odobrenih stambenih projekata u prvoj polovini godine - rast je bio plus 15,1 odsto, na 126.300 jedinica - građevinska industrija je sumorna.

Ove godine, naime, branša očekuje novi težak pad i izgradnju samo 185.000 novih stambenih jedinica.

Predstavnici industrije kritikuju vladu što, umesto da baš sada snažnije podupre gradnju i adaptaciju stanova, ona subvencije potkresuje za 1,4 milijarde evra, a dogodine za to planira samo dve milijarde.