Inflacija u junu usporila na 2,3 odsto, ali pritisak ponovo raste

Pojeftinjenje nafte na svetskom tržištu i privremeno smanjenje poreza na automobilsko gorivo doprineli su usporavanju inflacije u junu, saopštio je Destatis u petak. Međutim, već u julu pritisak ponovo raste.

Rast cena od 2,3 odsto u međugodišnjem poređenju išao je posle majskih 2,6 i aprilskih 2,9 odsto.

Energenti su i prošlog meseca bili glavni generator inflacije, ali efekat je ublažila vladina poreska olakšica, koja je istekla krajem juna. Energija za domaćinstva i gorivo su, naime, bili 3,4 odsto skuplji nego 12 meseci ranije.

Ekonomisti upozoravaju da cene u julu ponovo mogu osetnije da skoče, jer je poreska olakšica, koja je cenu litre benzina i dizela obarala za oko 16 centi, istekla posle dva meseca.

Uz to, svi pažljivo motre novu eskalaciju napetosti između SAD i Irana, koja je izazvala i novo poskupljenje nafte.

Hrana je u međugodišnjem poređenju u junu poskupela 0,4 odsto.

Sa druge strane, usluge su skočile za 3,1 odsto, isto koliko i prethodnog meseca, i ponovo bile jedan od faktora ubrzanja inflacije.

Bazna inflacija, koja ne uključuje cene energenata i hrane, sklonije oscilacijama, u junu je bila 2,5 odsto.

Novi podaci su stigli u vreme kada je Evropska centralna banka (ECB) pod pritiskom da suzbije inflaciju na dva odsto.

ECB je u junu reagovala na talas snažne inflacije, izazvan posledicama rata u Iranu, podizanjem referentne kamatne stope prvi put posle skoro tri godine.

Veća kamata znači skuplje pozajmice, odnosno pad tražnje za novcem, što, pak, hladi privredu.

ECB procenjuje da ciljanih dva odsto godišnje inflacije neće postići pre 2028. godine, što povećava izglede dodatne revizije kamate naviše.