Na mestu Hitlerovog bunkera planira se izgradnja stanova

Ispod neugledne parcele u samom centru Berlina u četvrti Mite skrivaju se poslednji građevinski tragovi nekadašnjeg Hitlerovog centra moći. Na prostoru bivše Nove rajhskancelarije još postoji bunker. Sada će i taj relikt možda da nestane.

Na tom mestu, naime, planira se izgradnja stanova i kancelarija. A planove ne kritikuju samo čuvari spomenika.

"Srušiti jedan od poslednjih tragova nacističkog centra moći danas je potpuno ludilo", kaže Ditmar Arnold (Dietmar), predsednik upravnog odbora udruženja Berlinski podzemni svet (Berliner Unterwelten).

Berlinski senator za građevinarstvo Kristijan Gebler (Christian Gaebler) protivi se očuvanju bunkera.

"Nećemo sprečavati izgradnju stanova da bismo sačuvali bunker koji bi potom možda postao mesto hodočašća", rekao je Gebler za list B.Z.

Udruženje smatra da je takav stav nerazumljiv.

"To je samo izgovor. Berlinski podzemni svet već godinama uspešno pokazuje kako se može baviti takvim objektima, a da se oni odmah ne ruše", objašnjava Arnold.

Za Berlin je rušenje poslednjeg autentičnog ostatka Nove rajhskancelarije "krajnje neprijatno", dodaje Arnold.

Iz perspektive zavoda za zaštitu spomenika pokrajine Berlin, bunker ima "sveobuhvatan istorijski i naučni značaj", rekao je Sebastijan Heber (Sebastian), rukovodilac odeljenja za arheološku zaštitu spomenika.

Bunker je poslednji građevinski ostatak Nove rajhskancelarije iz vremena njene izgradnje, a ujedno je i poslednji sačuvani predratni bunker nekadašnje berlinske nacističke vladine četvrti.

Međutim, zbog naloga Senatske uprave za urbani razvoj, građevinarstvo i stanovanje, bunker nije proglašen spomenikom.

Pokrajinski savet za zaštitu spomenika, stručno telo, prošle godine se založio za proveru stanja očuvanosti bunkera i njegovo upisivanje na listu spomenika.

"Nova rajhskancelarija bila je mesto planiranja i polazište Drugog svetskog rata i simbolično predstavlja i katastrofalan kraj nacističkog režima", navodi se u preporuci tog tela iz marta 2025.

Savet navodi da bunker ima važnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo. Značaj takvih objekata za buduće generacije porastao je poslednjih decenija.

Upravo u vremenu digitalnih zloupotreba, nestajanja poslednjih svedoka vremena i delimične relativizacije nacističkih zločina, očuvanje materijalnih i nedvosmislenih tragova čini se utoliko važnijim.

Sačuvano je još 1.200 kvadratnih metara bunkerskog kompleksa, a zidovi i plafon debeli su po 1,70 metara, kaže Arnold. Preko njih čak može i da se gradi, bez rušenja.

Šta ako se sruši oko polovine bunkera zbog izgradnje stanova i kancelarija?

"Ako se bunker preseče ili razruši bagerima napola, gubi se stabilnost. Tada više nema smisla išta čuvati", kritikuje Arnold.

On se zalaže za to da se tamo postavi izložba o kraju rata i podseća na čuvenu fotografiju kapitulacije generala Helmuta Vajdlinga (Helmuth Weidling), kada je 6. maja 1945. izašao iz bunkera.

Nova rajhskancelarija bila je, prema podacima Nemačkog istorijskog muzeja u Berlinu, monumentalna vladina i reprezentativna građevina nacističkog režima, koju je Adolf Hitler dao da se podigne kao arhitektonski simbol njegovih pretenzija.

Prema planovima Alberta Špera (Speer), zgrada u ulici Fosštrase skoro je potpuno završena za oko 12 meseci, do januara 1939, pošto su prethodno srušeni čitavi ulični potezi.

Kancelariju je 1945. zauzela Crvena armija, a od 1949. je rušena.

Na tom prostoru treba da se podigne sedmospratnica sa 66 stanova, kao i poslovna zgrada sa šest spratova, navodi B.Z.

Međutim, to neće biti stanovi po pristupačnim cenama koji su Berlinu potrebni, rekao je Arnold.

Bunker je bio samo jedan od mnogih u nekadašnjoj nacističkoj vladinoj četvrti oko ulice Vilhelmštrase.

Arnold naglašava da nije reč o čuvenom "Firerovom bunkeru", u kojem su Adolf Hitler i Eva Braun izvršili samoubistvo.

Taj bunker završen je u aprilu 1944, a na njegovom mestu je danas parking.