Iranski sporazum podiže konjunkturne prognoze

Nemačka privreda tapka u mestu najduže od 1949. Rat u Iranu je ugasio pozitivne signale ogromnog državnog ulaganja. Hoće li nagovešteni kraj rata ipak malo razvedriti nebo ove godine?

Konjunkturni indikator instituta Ifo ukazuje da se privreda nada boljem drugom polugođu, uz uslov da se lanci isporuke normalizuju posle sukoba.

Ifo je u četvrtak blago korigovao naviše prognozu rasta za ovu i iduću godinu, na po 0,8 odsto. U prolećnoj prognozi, Ifo je očekivao rast od 0,6 odsto.

Uticajni institut je istovremeno upozorio da će se cenovni udar zbog blokade Ormuškog moreuza još dugo osećati, i prognozirao inflaciju po stopi od 2,9 odsto za ovu godinu i 2,7 odsto za 2027.

Evropska centralna banka nastoji da inflaciju drži na dva odsto godišnje.

Svi instituti, Bundesbanka i vlada su oborili prognozu rasta po napadu SAD i Izraela na Iran poslednjeg dana februara. Isto važi za ECB i njene projekcije za evrozonu.

Na vest o sporazumu je reagovala i Bundesbanka, koja je prognozu rasta digla za samo 0,1 procentni poen, računajući na normalizaciju cene energenata.

Banka je, međutim, ocenila da će se pozitivni efekti smirivanja na Bliskom istoku u privredi osetiti tek najesen.

Okvirni sporazum o prekidu rata možda otvora vrata deblokadi Ormuškog moreuza i normalizaciji isporuka nafte svetskom tržištu.