Hoće li i Nemačka zbog vrućina uvesti sijestu?

Sve češće vrućuine u Nemačkoj problem su za zaposlene – bilo na gradilištima, u zagušljivim kancelarijama ili tokom dostava na temperaturama višim od 30 stepeni.

Kompanije hitno moraju nešto da učine, kaže Katarina Utermel (Katharina Utermöhl) iz osiguravajućeg društva Alijanc (Allinaz).

Nemačka se u odnosu na neke druge države još nije dovoljno pripremila za ekstremne vrućine.

Dok zemlje na jugu već decenijama uzimaju vrućinu u obzir u urbanističkom planiranju, načinu gradnje i svakodnevnom radu, Nemačka je u "opasnoj srednjoj zoni", kaže Utermel.

Vrućina je odavno postala trajni, strukturni obrazac na koji se mora reagovati.

Istovremeno, poseban zakon o vrućini za zaposlene u Nemačkoj za sada ne postoji. Merodavna je Uredba o radnim prostorijama.

Uredba predviđa da poslodavci od 26 stepeni na sobnoj temperaturi treba da razmotre mere protiv opterećenja usled vrućine.

Od 30 stepeni zaštitne mere su neophodne. Pri temperaturama višim od 35 stepeni radni prostor se u načelu smatra neadekvatnim.

Toplotni talasi nemačku privredu do 2030. mogu da koštaju oko 112 milijardi evra, prema proračunima Alijanca.

Produktivnost sa svakim dodatnim stepenom Celzijusa iznad 30 u proseku opada za oko tri odsto, dok troškovi energije, između ostalog zbog klima uređaja, mogu da rastu za oko 1,2 odsto po stepenu.

Do sličnih rezultata je došla i radionica za javne politike "Klima menja rad" pri ministarstvu rada i socijalne politike.

Broj bolovanja raste za oko 3,5 odsto u danima sa više od 30 stepeni, a tokom dužih toplotnih talasa i do šest odsto, uz znatne gubitke u produktivnosti i ukupnu ekonomsku štetu u milijardama evra.

Kao odgovor se razmatraju različite strategije. Utermel kao uzor navodi južnoevropske zemlje poput Španije ili Grčke, gde se radno vreme tradicionalno prilagođava tokom vrelih letnjih meseci.

"Početi rano, izbegavati podnevnu vrućinu i u skladu s tim organizovati radni dan – to je veoma lako primenljiva strategija produktivnosti", kaže ekonomistkinja.

Sijesta pritom "nije popodnevna dremka, već upravljanje rizikom". Kompanije koje prilagode radno vreme visokim temperaturama štite produktivnost zaposlenih i dugoročno svoju tržišnu vrednost.

Radno vreme, ako je to tehnološki ili zbog poslovnog procesa moguće, treba prilagoditi, navodi Savezni institut za zaštitu na radu i medicinu rada.

"Tu spada i korišćenje kliznog radnog vremena", savetuje institut.

Znatno uzdržanije na paušalne modele poput neke vrste pravila o sijesti reaguju sindikati.

Potrebna su rešenja specifična za pojedine grane, naglasila je Anja Pil (Piel), iz Nemačkog saveza sindikata (DGB).

Pomeranje radnog vremena u hladnije sate može da pomogne, ali nije svuda izvodljivo. DGB zato naglašava odgovornost poslodavaca za zaštitu od vrućine na radnom mestu.

Debata o reformi Zakona o radnom vremenu dodatno zaoštrava sukob. U planu je da se dosadašnji osmočasovni radni dan u većoj meri zameni nedeljnim maksimalnim radnim vremenom.

Sindikati upozoravaju da tako standardi mogu da se ublaže i strahuju od kraja uređenog osmočasovnog radnog dana.