ECB pod rastućim pritiskom inflacije povećala kamatne stope

Evropska centralna banka (ECB) je reagovala na rastući pritisak inflacije i podigla repernu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto. Ekonomisti ocenjuju da će taj neprijatan potez morati još da ponovi ove godine.

"Rat na Bliskom istoku generiše inflatorni pritisak," rekla je predsednica ECB Kristin Lagarde (Christine Lagarde), uz primedbu da "perspektiva ostaje neizvesna."

Jedna od posledica napada SAD i Izraela na Iran je blokada Ormuškog moreuza. Tim putem inače prolazi petina nafte koju svetsko tržište troši, pa je prekid isporuke usijao cenu tog energenta.

Cena nafte se prelila na cenu goriva, što je, pak, izazvalo široki front poskupljenja i ubrzalo inflaciju.

ECB cilja inflaciju od dva odsto godišnje, što održava stabilnu kupovnu moć potrošača.

U decembru je za ovu godinu prognozirala stopu od 1,9 odsto, a sada već računa na prosek od tri odsto i smirivanje na 2,3 odsto dogodine. Ciljanih dva odsto postići će tek godinu kasnije, ako se stanje na Bliskom istoku ne pogorša.

Za sada, uprkos pregovaračkim naporima, rešenja nema na vidiku, a eventualno zaoštravanje sukoba može i da usija inflaciju.

"Duži poremećaji lanaca isporuke mogu da podignu cenu nafte više i na duže," upozorila je šefica ECB, ukazujući da pad privatne potrošnje i "trvenje u međunarodnoj trgovini" usporavaju rast.

Sada se tom opterećenju pridružuju i veće kamate. Naime, centralne banke suzbijaju inflaciju diktirajući cenu novca: veća kamata znači skuplje finansiranje, a to hladi tražnju, što potiskuje cene naniže.

Međutim, veće kamate hlade i privredu, pa ih centralne banke pažljivo koriste protiv inflacije, jer na jednom tasu im je ekonomski razorna inflacija, a na drugom pretnja recesije.

"Inflacija u evrozoni je iznad tri odsto i nema nade u deeskalaciju iranskog konflikta, pa je povećanje kamatnih stopa u ovoj fazi ispravan potez," ocenio je predsednik instituta Ifo Klemens Fist (Clemens Fuest).

Pojedini ekonomisti očekuju da ECB sada nije poslednji put ove godine korigovala kamatne stope. "ECB će verovatno ponovo povući potez na sastanku u septembru," rekao je glavni ekonomista Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kremer (Jörg Krämer).

Napad Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. još snažnije je zapalio inflaciju, koja je u evrozoni u jednom trenutku premašila 10 odsto godišnje.

To se u Nemačkoj oseća i danas, jer energenti i hrana koštaju za trećinu više nego 2019.

ECB je u poslednjem izveštaju za ovu godinu zbog poskupelih energenata prognozirala privredni rast evrozone od samo 0,8 odsto i 1,2 odsto za 2027. Još u martu je očekivala stope od 0,9 i 1,3 odsto.