Siromašni i stranci najčešće žive u skučenim stanovima

Otprilike svaka deveta osoba u Nemačkoj živi u tesnom stanu. Prošle godine je u prenatrpanom prostoru živelo 11,7 odsto stanovnika, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku zasnovanim na podacima Evropske unije.

Problem se pogoršao tokom pet godina. Godine 2020. u stanovima sa premalo soba u odnosu na broj ukućana živelo je 10,2 odsto ljudi u Nemačkoj.

Posebno malo prostora imaju odrasli sa stranim državljanstvom. U toj grupi je udeo 2025. iznosio 30,8 odsto.

To je gotovo pet puta više nego među nemačkim državljanima starijim od 18 godina, gde je taj udeo bio 6,7 odsto.

Među posebno pogođenim grupama su i ljudi izloženi riziku od siromaštva. Njih 27,4 odsto živelo je u skučenim uslovima, pokazuju podaci iz istraživanja EU o prihodima i uslovima života.

Stan jedne osobe smatra se prenatrpanim ako nema najmanje dve prostorije, odnosno odvojenu dnevnu i spavaću sobu.

Prenatrpanim se smatraju i stanovi u kojima nedostaje jedna prostorija za dvoje dece mlađe od 12 godina ili po jedna soba za svako dete između 12 i 17 godina ako su različitog pola.

Domaćinstva sa decom posebno često su skučena. Takvih je bilo 17,6 odsto. Kod domaćinstava bez dece taj udeo je samo 7,2 odsto.

Među domaćinstvima sa decom posebno su pogođeni samohrani roditelji i njihova deca. U toj grupi 29,6 odsto živi u skučenim stanovima.

Nedostatak stambenog prostora generalno posebno pogađa decu i mlade. Među maloletnicima je prošle godine 19 odsto živelo u stanovima sa premalo soba.

Kod osoba starijih od 65 godina taj udeo iznosio je samo 3,1 odsto.

"Potraga za odgovarajućim i pristupačnim stanom postaje sve teža za mnoge ljude", naveo je Savezni zavod za statistiku.

U Nemačkoj je situacija ipak znatno bolja od proseka EU, gde 16,8 odsto ljudi živi u prenatrpanim stanovima.

Najveći udeo 2025. imale su Rumunija sa više od 40 odsto i Letonija sa gotovo 39 odsto, dok je najmanji na Kipru, 2,2 odsto, i u Holandiji, 4,1 odsto.