Inflacija se ponovo usijava - krivac poskupeli energenti

Rat u Iranu je zapalio cenu goriva i bilo je jasno šta sledi: inflacija se u aprilu ponovo primakla opasnoj granici od tri odsto. U mesecu na izmaku, stopa inflacije je u međugodišnjem poređenju skočila na 2,9 odsto, saopštio je Destatis u sredu.

To je najviše od januara pre dve godine, a inflacija je poslednji put bila iznad tri odsto u decembru 2023.

Rat i zatvaranje Ormuškog moreuza tankerima sa naftom izgurali su cenu energije na istorijski rekord. Domaćinstva su energente u aprilu plaćala 10,1 odsto više nego 12 meseci ranije.

Naznake toga bile vidljive još u martu, kada je energija poskupela prvi put od decembra 2023. godine, za 7,2 odsto godinu-na-godinu.

Martovska inflacija je bila još na 2,7 odsto. U mesečnom poređenju, aprilske cene robe i usluga u maloprodaji porasle su za 0,6 odsto.

"Inflacija je u aprilu ubrzala samo zbog poskupljenja goriva," ocenio je glavni ekonomista Komercbanke (Commerzbank) Jerg Kremer (Jörg Krämer). "Istraživanja, međutim, nagoveštavaju da će privreda brzo reagovati na cenu energije i da će roba i usluge znatno poskupeti."

Drugim rečima, pošto energenati diže cenu proizvodnje i transporta, očekuje se poskupljenje svega ostalog.

Već u aprilu, hrana je bila 1,2 odsto skuplja nego 12 meseci ranije, posle 0,9 odsto u martu. Restorani su poskupeli za 2,8 odsto, a ekonomisti očekuju brzo poskupljenje avionskih karata i aranžmana.

Jedno istraživanje objavljeno u sredu ukazuje da su građani, posebno oni sa manje novca, zbog cena - posebno goriva - već prinuđeni na odricanje.

Vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) je pokušala da ublaži udar cene goriva po džepovima građana merama koje nisu naišle na odobravanje ekonomista.

Prvo je uvedeno ograničenje benzinskim pumpama, koje već nekoliko nedelja smeju samo jednom dnevno, u podne, da podignu cenu benzina i dizela. Meta toga je špekulativno poskupljivanje.

Istovremeno je osnažena komisija protiv kartelskog ponašanja snabdevača gorivom.

Od 1. maja, na snagu stupa dvomesečno umanjenje poreza na gorivo, koje bi, prema aktuelnoj ceni, trebalo da skine oko 17 evrocenti po litri sa računa potrošača za točenje benzina ili dizela.

Ekonomisti su te mere kritikovali kao neadekvatne i neprecizne, jer pre svega koriste onima koji ionako imaju dovoljno novca da voze.

Do američko-izraelskog napada na Iran, ekonomski instituti su za ovu godinu prognozirali stopu inflacije sličnu onoj iz prethodne dve godine, od oko 2,2 odsto.

Ta procena je već odbačena, i ekonomisti sada u 2026. očekuju prosečnu stopu inflacije od 2,8 odsto, a za 2027. od 2,9 odsto.

To je znatno ispod posleratnog rekorda od 6,9 odsto iz 2022. Međutim, efekat prošlog talasa inflacije još nije nestao, a nije izvesno ni koliko će novi bliskoistočni sukob, sa svim posledicama, trajati.