Kristofer Klark: Tramp vodi rat protiv Irana bez ikakvog plana

Politička situacija u svetu je veoma opasna, ocenio je australijski istoričar, ser Kristofer Klark (Christopher Clark). Nepredvidivo ponašanje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) je veliki faktor rizika, rekao je Klark za dpa u Kelnu.

Tramp ima veliku moć i ogroman potencijal za destrukciju, ali izgleda da vodi rat protiv Irana bez ikakvog plana. "To je zastrašujuće", rekao je Klark.

Iranska vlada je doduše decenijama faktor nestabilnosti na Bliskom istoku. Protiv sopstvenog stanovništva više puta je postupala kršeći ljudska prava, podsetio je istoričar.

"Međutim, ne možete jednostavno eliminisati režime i ubijati njihovo rukovodstvo samo zato što su užasni", kaže profesor sa Kembridža. "Na svetu ima mnogo užasnih režima. Gde bi to onda završilo?"

Upadljiv aspekt Trampove administracije je brutalan stil komunikacije. Posebno je zastrašujuća retorika ministra odbrane Pita Hegseta (Pete Hegseth), koji sebe naziva ministrom rata, ističe Klark.

Hegset, bivši TV komentator je rekao i da rat protiv Irana nikada nije trebalo da bude fer. "Udaraćemo ih dok leže na zemlji, i baš tako treba da bude."

"Nijedan američki ministar pre njega ne bi se ikada na taj način obraćao javnosti. Neki kažu da je to barem iskren jezik, a ne više licemerje kao ranije. Ja se s tim uopšte ne slažem. Prvo, ova administracija prikriva i zataškava mnoge stvari. Ono što se zaista dešava iza kulisa verovatno ćemo saznati tek mnogo kasnije. Drugo, određeni nivo licemerja je svakako poželjan. Licemerje nastaje kada se oseća makar osnovna obaveza prema određenom kodeksu vrednosti, čak i ako se on ne poštuje uvek", rekao je Klark.

Priznavanjem normi stvaraju se osnove za zajedničko delovanje. "Sadašnja američka administracija od samog početka funkcioniše bez vrednosti i normi. Ja kažem - vratimo se u epohu licemerja, molim!"

Klark je rekao da ga često pitaju da li trenutna svetska situacija ima sličnosti sa onom iz 1914, pre početka Prvog svetskog rata. Klark je u svom međunarodnom bestseleru Mesečari analizirao tadašnje odnose velikih sila i saveza.

"Današnja situacija je potpuno drugačija od one iz 1914", naglasio je naučnik. "Na primer, ne suočavamo se kao tada sa dva suprotstavljena saveza, već sa situacijom koja je teško saglediva i nosi mnoge neizvesnosti."

Razlika je i to što tada nije postojao tako jasan agresor kao danas u liku ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Jedna stvar koja me zabrinjava je opadajuće međusobno poverenje unutar zapadnog saveza", rekao je Klark. "NATO danas izgleda slabije nego ikada u svojoj istoriji, uglavnom zbog gubitka poverenja uzrokovanog od Sjedinjenih Država, posebno ovog predsednika."

Što više opada kohezija NATO, to će svaka država sve više morati sama da se osigurava.

"Broj aktera raste, a time i složenost i nepredvidivost sistema u celini", analizira Klark. Ukupni izdaci za odbranu trenutno su verovatno viši nego u bilo kom drugom trenutku od kraja Hladnog rata.

Klark je bio u Kelnu i na književnom festivalu Lit.Cologne predstavio svoju novu knjigu Skandal u Kenigsbergu. U delu je reč o aferi u vezi sa dva luteranska propovednika u pruskom gradu u doba bidermajera, sredinom 19. veka.