Nemačka "superizborna" godina - drama koja može da uzdrma državu

U Nemačkoj je "superizborna" godina koja može da uzdrma vladu i promeni državu. Pet pokrajinskih i još lokalni izbori na tri mesta su u martu i septembru. Prvi su u Baden-Virtembergu i Bavarskoj u nedelju. Predstoji izborna drama u četiri čina.

Prvi čin se odvija pre svega u Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu, gde se u ovu nedelju i 22. marta biraju novi pokrajinski parlamenti.

Stranke vladajuće koalicije u Berlinu, demohrišćani (CDU) kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i socijaldemokrate (SPD) su dugo očekivali podelu poena.

Računali su da CDU sigurno pobeđuje u Baden-Virtembergu i nakon 15 godina ponovo postavlja pokrajinskog premijera. I da u Rajnland-Pfalcu SPD ostaje na vlasti sa svojim premijerom.

Međutim, poslednjih nedelja te sigurnosti više nema.

CDU, koja je od 2023. u anketama u Baden-Virtembergu imala stabilnu prednost, sada je u najboljem slučaju samo dva procentna poena ispred vladajućih Zelenih. U anketi televizije ZDF su izjednačeni.

SPD je pao ispod 10 odsto. Stranci preti da prođe još gore nego 2021, kada je sa 11 odsto imala najgori rezultat u istoriji.

Ako kandidat CDU za premijera Manuel Hagel izgubi od bivšeg lidera Zelenih Džema Ozdemira (Cem Özdemir) - biće to prava katastrofa za Mercovu stranku.

Tada CDU mora da pobedi u Rajnland-Pfalcu ako hoće da nadoknadi poraz. Tamo će onda poslednje dve nedelje pre izbora koalicioni partneri iz savezne vlade da vode bespoštednu međusobnu borbu.

Ishod ovih pokrajinskih izbora uticaće na drugi čin - na to kako će CDU i SPD započeti velike socijalne reforme. Što lošiji budu rezultati jedne ili druge stranke, to će veća biti potreba za razgraničavanjem unutar koalicije.

Između dva izborna meseca, marta i septembra, koalicija planira da pokrene svoje velike reforme. Krajem marta se očekuju predlozi za reformu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Do sredine godine komisija za penzije treba da završi svoj rad.

"Vremenski okvir je utvrđen, dogovoren je", rekao je kancelar Merc prošle nedelje. Merc računa da će zakoni biti gotovi u drugoj polovini godine.

Međutim, čak i kadrovska pitanja mogu ponovo da se postave nakon martovskih izbora, iako Merc to odlučno odbacuje.

U maju će šef poslaničkog kluba CDU Jens Špan (Spahn) ponovo da se kandiduje za tu funkciju, a neki mu zameraju da poslaničku grupu ne drži dovoljno pod kontrolom.

Treći čin biće posebno napeti izbori u septembru u istočnim pokrajinama Meklenburg-Zapadna Pomeranija i Saksonija-Anhalt. Pre svega se postavlja pitanje hoće li desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put doći na vlast?

U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, sa 35 do 37 odsto u anketama, AfD je još prilično daleko od toga. U Saksoniji-Anhaltu dobacuje do 39 do 40 odsto.

Problem desničara je što sa njima niko ili skoro niko neće u koaliciju i zato im treba apsolutna većina.

Formiranje vlade u dve pokrajine verovatno će biti teško. Prema anketama, takozvane stranke centra, CDU i SPD, daleko su od većine.

Takva situacija vodi četvrtom činu u kojem se CDU može naći pred iskušenjem o kojem niko u toj stranci sada ne želi da govori.

Na kongresu CDU 2018. isključene su koalicije i slični oblici saradnje sa AfD, ali i sa Levicom (Die Linke). Međutim, bez glasova jedne od te dve stranke, formiranje vlade sa stabilnom većinom moglo bi da bude nemoguće.

Odbijanje Merca da uđe u koaliciju sa AfD zvučalo je na partijskom kongresu prošle nedelje nešto oštrije nego odbijanje saradnje sa Levicom. Ali u principu, kancelar i dalje kategorički isključuje i jedno i drugo.

Ako AfD u jednoj od dve istočne pokrajine postavi premijera, posledice za državu će biti dalekosežne. Desničari onda ulaze u konferenciju pokrajinskih premijera.

Konferencija je telo koje okuplja premijere svih 16 pokrajina i ima ključnu ulogu u nemačkom federalnom sistemu, jer omogućava koordinaciju između pokrajina i savezne vlade.

Konferencija redovno učestvuje na konsultacijama u kabinetu kancelara.

AfD kao deo vlasti dobija pristup "zaštićenim i osetljivim podacima i informacijama", rekao je ranije šef savezne kriminalističke agencije Holger Minh (Münch).

"Moramo razmisliti o tome koliko ćemo tada otvoreno postupati s informacijama", dodao je Minh za Tagesšpigl (Tagesspiegel).