Skoro tri petine struje prošle godine iz obnovljivih izvora

Nemačka je 2025. ponovo, kao u prethodne dve godine, više od polovine struje dobila od vetrenjača, sunca i biogasa, koji su u mrežu isporučili 58,6 odsto ukupne proizvodnje.

Međutim, udeo proizvodnje iz obnovljivih izvora nije porastao, naprotiv.

Ukupna količina struje dobijena iz obnovljivih izvora ostala je skoro nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu, sa 256,9 milijardi kilovat-sati, a njen udeo u proizvodnji pao je za skoro jedan odsto.

Nasuprot tome, porasla je proizvodnja iz fosilnog goriva, pre svega uglja i prirodnog gasa, iz kojih je izvučeno 181,3 milijardi kilovat-sati.

To je bilo 3,6 odsto više nego godinu ranije, sa udelom uvećanim na 41,4 odsto.

Uprkos manjoj proizvodnji, vetar je ostao najvažniji izvor struje u Nemačkoj, sa udelom od 30 odsto.

Proizvodnja iz solarne energije je, pak, porasla za značajnih 17,4 odsto, na 70,1 milijardi kilovat-sati i na udeo u svoj proizvodnji od 16 odsto. Obe brojke su rekordne.

Rekordna proizvodnja zabeležena je i iz prirodnog gasa, sa 70,6 milijardi kilovat-sati, odnosno 10,2 odsto više nego 2024.

Sa udelom od 16,1 odsto u ukupnoj proizvodnji, prirodni gas je kao izvor bio nešto veći od fotovoltaičkih generatora.

Ugalj je bio drugi po važnosti energent: termoelektrane na ugalj su generisale 96,8 milijardi kilovat-sati struje, što je bilo 22,1 odsto sve proizvodnje. Prethodne godine, udeo je bio 22,5 odsto.

Nemačka do 2038. planira da ukine proizvodnju struje iz uglja. Vlada je odlučila da dozvoli gradnju novih elektrana na gas koje treba da pokriju manjak kada sunce i vetar daju premalo energije.

Prema analizi državne razvojne banke KfW, to da ni vetra ni sunca nema dovoljno dešava se samo tokom oko dve nedelje godišnje. Naime, u poslednje tri godine u Nemačkoj toliko nepovoljni uslovi za oba izvora istovremeno poklopili se u proseku samo 15 dana po godini.