Evropa kasni sa razvojem infrastrukture za struju iz vetra

Evropa značajno kasni sa realizacijom planiranog razvoja kapaciteta vetroturbina, pa će za postizanje cilja 2030. to morati da ubrza, pokazuju sveži podaci industrijskog saveza VindJurop (WindEurope).

Naime, prošle godine u Evropi na kopnu i u priobalju postavljene su vetrenjače ukupne snage 17 do 18 gigavata (GW). "To je znatno manje od onog što je Evropi potrebno", ocenjuje VindJurop.

Zastoj izazivaju prespora elektrifikacija, uska grla u distributivnoj strujnoj mreži, i uporni problemi sa izdavanjem dozvola.

Do 2030. energija vetra treba da doprinese 42,5 odsto sve struje u Evropskoj uniji. Za to je neophodan znatno veći proizvodni kapacitet.

Direktorka VindJuropa Tine van der Streten (Tinne van der Straeten) je svejedno optimista. "Tačno je da kaskamo i ne dostižemo zacrtane brojeve", rekla je bivša ministarka energetike Belgije.

Ona je ipak ocenila da je, kada se posmatraju nacionalni planovi i industrijski akteri predvodnici na tržištu, branša ipak u dobrom stanju.

"Naravno, niko ne može da garantuje da ćemo postići cilj, ali moramo da radimo na tome", rekla je. "Ako nemamo jasan cilj, do njega nikada nećemo ni doći".

Ona je ocenila i da geopolitička neizvesnost može da podstakne razvoj kapaciteta u eksploataciji vetra. "U nestabilnom svetu, moramo da osiguramo bazu".

To, navela je, znači da u svakom trenutku postoji pristup pouzdanoj i finansijski pristupačnoj energiji.

"Evropa je sada još energetski siromašna i previše zavisi od ... uvoza gasa, tečnog prirodnog gasa i nafte. Da to nadomestimo čistim izvorima i strujom, moramo da koristimo energiju vetra na kopnu i moru", rekla je Van der Stretenova.     

Nemačka u poslednje vreme predvodi EU u razvoju kapaciteta vetroturbina.