Za Mercovu crno-crvenu vladu je 2026. sudbinska godina

Situacija na početku crno-crvene vlade, dakle demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD), teško da je mogla biti bolja. Na dan polaganja zakletve, 6. maja 2025. imala je pred sobom više od devet meseci bez ijednih pokrajinskih izbora.

Idealni uslovi, dakle, da se najvažniji projekti iz koalicionog sporazuma sprovedu u miru, bez međusobnih trzavica i izborne kampanje.

Ali od toga nije bilo ništa. Već je start bio loš – kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) u Bundestagu je izabran tek u drugom krugu, a usledio je neuspeli izbor sudija i višemesečna rasprava o penzijama.

"Crni" Mercovi demohrišćani i "crvena" SPD su u prvih sedam i po meseci mandata delovali jednako zavađeno kao i prethodna, takozvana koalicija semafor koju su činili SPD, Zeleni i Liberali.

Kako li će tek biti sledeće godine, kada će koalicija biti u stalnoj izbornoj kampanji i kada će morati da radi na reformskim projektima koji su znatno veći od dosadašnjih?

U 2026. sledi pet pokrajinskih izbora. CDU i SPD strepe za pozicije pokrajinskih premijera. Nije isključeno da na kraju godine prvi put desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) postavi šefa jedne pokrajinske vlade.

Prvi izbori su u Baden-Virtembergu 8. marta. Posle tri mandata, dugogodišnji premijer iz Zelenih Vinfrid Krečman (Winfried Kretschmann) više nije u igri.

U trku za njegovog naslednika ulaze za Zelene bivši savezni ministar Džem Ozdemir (Cem Özdemir), a za CDU šef pokrajinskog ogranka partije i poslaničke grupe Manuel Hagel. Demohrišćani su u anketama već mesecima znatno ispred Zelenih.

Ako do izbora ne dođe do većih promena, sledeću pokrajinsku vladu će verovatno opet činiti CDU i Zeleni – ali će demohrišćani biti "stariji" partner.

Ipak, uticaj izbora u Baden-Virtembergu na nacionalnu politiku je ograničen.

U Rajnland-Pfalcu 22. marta to već može da se promeni. SPD u jugozapadnoj pokrajini vlada već 34 godine, ali sada rizikuje da izgubi premijersko mesto.

SPD je u najnovijim anketama znatno iza CDU. Na izborima 2016. i 2021. premijerka Malu Drajer (Dreyer) je u poslednjem trenutku uspela da preokrene rezultat. Ovog puta treba da se dokaže njen naslednik Aleksander Švajcer (Alexander Schweitzer).

Izbori na istoku koji već mogu da promene Nemačku održaće se tek u septembru. U Saksoniji-Anhalt i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD u anketama dostiže 40 odsto.

Posebno u Saksoniji-Anhalt, gde se izbori održavaju 6. septembra, smatra se mogućim da AfD prvi put osvoji apsolutnu većinu i postavi premijera. Ankete to još ne potvrđuju, ali nije isključeno.

Desničarima je, kako stoje stvari, potrebna apsolutna većina jer ostale stranke izbegavaju saradnju s njima.

CDU u Saksoniji-Anhalt i dalje kategorički odbija koaliciju sa AfD.

Prema najnovijim anketama, većina bez najjače AfD je u toj pokrajini moguća samo u krajnje šarenoj koaliciji CDU, SPD, Levice (Die Linke) i populističkog pokreta BSW.

Ali koaliciju ili slične oblike saradnje CDU je partijskom odlukom isključila ne samo sa AfD, već i sa Levicom.

I Levica odbija formalnu koaliciju sa CDU.

U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji je prema najnovijim anketama takođe nemoguće formirati vladu bez Levice, ukoliko se izuzme AfD. Tamo je SPD premijerke Manuele Švezig (Schwesig) druga najjača stranka, iza AfD, ali sa velikim zaostatkom.

Izbori se održavaju 20. septembra – istovremeno sa izborima u Berlinu, gde takozvane stranke centra – CDU, SPD i Zeleni – još imaju jasnu zajedničku većinu. AfD ima samo 15 do 16 odsto podrške.

Većina Nemaca, 53 odsto, očekuje da će AfD na kraju izborne godine imati najmanje jednog premijera, prema anketi instituta JuGav (YouGov) za dpa. To ne očekuje 27 odsto, a petina nema stav.

Stalna rasprava o mogućoj zabrani AfD sigurno će pratiti i izborne kampanje. Socijaldemokratama paše ideja zabrane, dok demohrišćani upozoravaju da takvo zalaganje ide na ruku AfD.

"Ako pogledate rezultate anketa u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, oni idu naviše pod uticajem te rasprave", kaže, na primer, demohrišćanski političar Aleksander Hofman (Alexander Hoffmann).

Devetomesečna stalna izborna kampanja verovatno će početi već na partijskim i poslaničkim savetovanjima u januaru. Istovremeno vladajuća koalicija želi da pokrene socijalne reforme koje je odavno obećala.

Za zdravstveno osiguranje i penzije najpre zasedaju komisije – a ishod je neizvestan. Međutim, posmatrači već sumnjaju da će na kraju uspeti zajednički veliki reformski koraci.

U penzionoj komisiji sede ne samo profesori, već i političari iz vladajuće koalicije. Pregovaraće se i o stvarima koje su do sada za jedne ili druge bile neprihvatljive – na primer o mogućem produženju radnog veka, odnosno o promeni starosne granice za odlazak u penziju.

U komisiji ili najkasnije tokom rasprava i glasanja u Bundestagu, što se očekuje od sredine godine, sukobi u koaliciji ponovo mogu da izbiju na površinu.

To očekuje i veći deo stanovništva. Prema anketi JuGav među 2116 birača iz sredine decembra, samo devet odsto Nemaca veruje da će CDU/CSU i SPD sledeće godine manje da se svađaju. Isto kao sada očekuje 49 odsto, a 21 odsto predviđa još više neslaganja.

Ni uverenje da će koalicija opstati do sledećih redovnih izbora za nešto više od tri godine nije čvrsto.

Skoro polovina Nemaca, 49 odsto, kaže da će crno-crvena koalicija ranije završiti mandat. Krah već 2026. očekuje 17 odsto, a 32 odsto kasnije. Tek trećina, 34 odsto, navodi da će savez opstati do 2029, odnosno redovnog termina za izbore.