Ifo smanjio očekivanja od privrede: Konkurentnost Nemačke se kruni

Nemačka privreda će u narednim godinama tek polako izlaziti iz krize, procenio je ekonomski institut Ifo. Za 2026. i 2027. ekonomisti su prilično snizili svoju prognozu.

Razlog su opterećenja izazvana carinama Sjedinjenih Država, ali i strukturne slabosti Nemačke. Tržište rada će pak ostati relativno stabilno.

Za naredne dve godine najuticajniji nemački ekonomski institut očekuje rast BDP od samo 0,8, odnosno 1,1 odsto – što je po 0,5 procentnih poena manje nego što je Ifo predvideo u jesenjoj prognozi.

Ove godine privreda će praktično stagnirati sa rastom od 0,1 odsto.

"Nemačka privreda se samo sporo i uz visoke troškove prilagođava strukturnim promenama kroz inovacije i nove poslovne modele", kaže šef odeljenja za konjunkturu u Ifo Timo Volmershojzer (Wollmershäuser).

Pored toga, birokratske prepreke i zastarela infrastruktura prave probleme preduzećima, posebno novim, dodao je Volmershojzer.

Svojom procenom, Ifo je znatno pesimističniji od vlade. Vlada očekuje rast od 1,3 odsto za 2026. i 1,4 odsto za 2027.

Američke carine i dalje značajno opterećuju nemačku privredu koja je snažno orijentisana na izvoz, navodi Ifo. Tarife usporavaju rast u 2025. za 0,3, a u 2026. za 0,6 odsto.

"Neizvesnost zbog carina ostaje velika, i pored toga što su akutni konflikti između SAD i Evropske unije ublaženi", kaže Volmershojzer.

Iako su EU i Tramp letos postigli trgovinski sporazum i time izbegli eskalaciju, dogovor ipak podrazumeva znatno veće američke carine, na primer za posrnulu nemačku automobilsku industriju.

Takođe, i dalje važe visoke carine na čelik i aluminijum, što dodatno opterećuje i mašinsku industriju.

Prema Ifo, tržište rada će ostati relativno robusno. Nezaposlenost će, doduše, u 2025. porasti za 161.000 ljudi na stopu od 6,3 odsto – ali će sledeće godine stagnirati, a 2027. blago pasti na 5,9 odsto.

Inflacija će takođe ostati umerena sa stopom od 2,2 odsto ove godine i 2026, odnosno 2,3 odsto 2027. Tako će cene energije još da padaju.

Zabrinjavajuće je što će svetska privreda od 2025. do 2027. rasti prosečno 2,5 odsto godišnje, ali nemačka industrija od toga ne profitira i dalje gubi na konkurentnosti, kažu ekonomisti.

Vlada planira da potroši milijarde na odbranu i infrastrukturu. Planirane državne investicije i dodatna rasterećenja imaće efekat sa zakašnjenjem.

Za sledeću godinu istraživači očekuju efekat rasta od 0,3 odsto, a za 2027. od 0,7. Vladine mere će kratkoročno pomoći, ali nisu dovoljne da na duže staze povećaju proizvodne kapacitete privrede.

Zahvaljujući državnim milijardama, i Ifo i drugi istraživački instituti očekuju podsticaj nemačkoj privredi.

Međutim, bez reformi specijalni fond od 500 milijardi evra za infrastrukturu može imati samo kratkotrajan efekat.

Razlog su strukturni problemi Nemačke, među kojima su visoki troškovi energije i socijalnih davanja, kao i birokratija.

Takođe, ekonomisti zameraju što se mnogo sredstava ne ulaže u nove investicije, već u potrošnju.

"Nemačka privreda gubi na dinamici jer opadaju potencijal radne snage, investicije preduzeća i rast produktivnosti", objasnio je Volmershojzer.

"Bez strukturnih reformi preti dalja erozija privredne konkurentnosti", dodao je ekonomista.

Potrebni su podsticaji za, na primer, produženje radnog vremena i reforme za veću produktivnost, na primer kroz digitalizaciju državne uprave.

Nemačka privreda je duboko u krizi. U protekle dve godine bila je u recesiji.

Razlog nisu samo američke carine - ni poslovanje sa Kinom više ne funkcioniše kako treba.

Povećane cene, na primer hrane, dodatno usporavaju privatnu potrošnju. Prema anketama, mnogi potrošači planiraju da štede tokom božićne kupovine.