Nemačka vojna služba bezbednosti: Najviše prete Rusija i Kina

Odbrana je na više frontova: nemačka Vojna kontraobaveštajna služba (MAD) vidi dalji porast pretnje od špijunaže i sabotaže. Pretnja je "prisutna kao nikada ranije", konstatuje služba u svom novom godišnjem izveštaju.

Inostrane obaveštajne službe koriste sva sredstva koja im stoje na raspolaganju da dođu do informacija, ostvare uticaj, sprovode dezinformacije i slede interese svoje zemlje.

"Neke inostrane obaveštajne službe ne ustručavaju se ni od mera ubistava ili otmica", upozorava MAD.

Obaveštajna služba od aprila prošle godine sprovodi internu istragu sa ciljem strukturnog jačanja. Među dodatnim zadacima u izveštaju se navodi i "identifikacija i odbrana od specijalnih snaga ruskih obaveštajnih službi i za letalne operacije".

Rad inostranih službi se u osnovi zasniva na tri stuba: prikupljanje informacija, uticaj i priprema kao i sprovođenje sabotaže, pri čemu je vojska među najugroženijim institucijama Nemačke.

Takozvane hibridne mere su se razvile u trajno utvrđeni fenomen.

Glavni akteri obaveštajnih napada usmerenih protiv Bundesvera (vojske) su Rusija i Kina. Pritom ruske službe su "pod velikim pritiskom uspeha" i imaju značajan interes za informacije koje znače taktičku prednost na bojnom polju.

Tu spadaju i podaci o dometu i načinima dejstava oružanih sistema, kao i broju i stacioniranju oružanih sistema ili informacije koje kasnije omogućavaju lociranje oružanog sistema na bojnom polju.

"Kontraobaveštajna služba ... beleži najveći broj sumnjivih slučajeva godinama unazad", piše predsednica MAD Martina Rozenberg (Rosenberg) u izveštaju.

Rozenberg se poziva na Napoleona i rečenicu koja mu se pripisuje: Jedan špijun zamenjuje 20.000 ljudi na frontu.

"Kada se vidi šteta koju može da napravi samo jedna osoba, ovo je više nego tačno. Špijunaža mora i danas ponovo da se posmatra kao priprema za moguće vojne sukobe", rekla je Rozenberg.

Reč je o informacijama o jačini trupa, oružanim sistemima, komandno-kontrolnim strukturama i odlukama o stacioniranju.

MAD je 2024. drugi put zaredom zabeležio porast ukupnog broja osoba koje se obrađuju sa sumnjom na ekstremizam – pre svega desničarski ekstremizam.

"Značajan pad broja slučajeva" je kod grupa poput "građana rajha". Pripadnici Bundesvera su u poslednjim godinama retko upadali u oko zbog veza sa levičarskim ekstremizmom.

Izveštaj upozorava i na propagandne akcije i dezinformacije kao deo hibridnog pristupa inostranih službi. "Posebno su efikasni ovi pristupi kada sadrže pristupačnu, često istinitu srž", navodi se u izveštaju.