Osamdeset godina od suđenja u Nirnbergu: Odgovornost ne prestaje

Članovi Kongresa SAD, turisti iz Kine i ljubitelji istorije iz Frankonije - interesovanje za Nirnberška suđenja protiv glavnih ratnih zločinaca Drugog svetskog rata ne prestaje ni 80 godina nakon početka tog istorijskog događaja, čija se godišnjica obeležava ovog četvrtka.

Oko 150.000 ljudi iz celog sveta posetilo je prošle godine Memorijal Nirnberška suđenja – stalnu izložbu u Nirnberškoj palati pravde, koja se detaljno bavi događajima nakon završetka Drugog svetskog rata.

Pravosudni događaj istorijskih razmera, koji je na kraju doveo do 12 smrtnih presuda, neraskidivo je vezan za ime grada u kojem je Adolf Hitler održavao svoje partijske kongrese i gde je osuđeni Julijus Štrajher (Julius Streicher) nekada širio mržnju preko lista Štirmer (Jurišnik, Der Stürmer).

U sali 600 – koja se do pre nekoliko godina još koristila kao sudnica za krivične procese – tribunal je zasedao mesecima, a u susednom zatvoru bili su okrivljeni – među njima nacističke glavešine kao što su ministar avijacije Herman Gering (Göring) ili Hitlerov zamenik Rudolf Hes (Heß).

U fiskulturnoj sali zatvora američki dželat Džon Vuds (John Woods) izvršio je 16. oktobra 1946. – skoro godinu dana nakon početka suđenja – 10 smrtnih kazni.

Gering je izbegao vešala neposredno pre toga, ubivši se pomoću otrovne kapsule. Martin Borman (Bormann) je osuđen u odsustvu, ali se već ranije ubio, što se otkrilo tek mnogo kasnije.

"Procesi koji nose ime našeg grada imaju izuzetan značaj za našu posleratnu istoriju kao i za međunarodno pravo", kaže danas gradonačelnik Nirnberga Markus Kenig (Marcus König).

Procesi koji su kao magnet privlačili pažnju svetske javnosti su amanet za grad Nirnberg.

Danas se svake godine dodeljuje nagrada za ljudska prava, u gradu se održava međunarodni filmski festival ljudskih prava. A opština je deo međunarodne koalicije gradova protiv rasizma.

Pre 80 godina Nirnberg je bio oličenje terora, ali i megalomanije nacista. Ostaci terena partijskih kongresa i nikada završene kongresne hale i danas svedoče o neslavnoj istoriji.

Nirnberška palata pravde postojala je još pre dolaska nacista na vlast.

Za Amerikance, koji su među četiri okupacione sile imali izvesnu prednost u pitanju postupanja sa ratnim zločincima, Nirnberg je bio idealan. Grad je bio u njihovoj okupacionoj zoni, a zatvorenici su mogli da se dovedu u sudnicu direktno iz susednog istražnog zatvora.

Nirnberg je imao i veliki simbolički značaj. Već tada je Bela kuća uvek imala na umu utisak u javnosti – na kraju krajeva, suđenja su bila i ogroman medijski događaj. U razoreni grad putovalo je 300 novinara iz celog sveta, među njima i budući kancelar Vili Brant (Willy Brandt), kao izveštač skandinavskih novina.

Samo u procesu protiv glavnih ratnih zločinaca, 22 muškarca su sedela na optuženičkoj klupi – od rajhsmaršala Geringa, preko Hitlerovog zamenika Hesa, do nacističkog ministra spoljnih poslova Joahima fon Ribentropa (Joachim von Ribbentrop).

Kada je sud na početku prikazao filmske dokumente o nacističkim zverstvima, odgovorni, koji su svi tvrdili da nisu krivi, okrenuli su glavu.

Na kraju je, pored 12 smrtnih presuda, izrečeno i sedam dugogodišnjih, delimično doživotnih zatvorskih kazni, koje su izdržavali u zatvoru Berlin-Špandau. Rudolf Hes je godinama bio jedini i poslednji zatvorenik – obesio se u 93. godini života 1987.

Nirnberg, neposredno posle rata – ušao je u istoriju pravosuđa. Prvi put su političari lično krivično odgovarali za svoja dela. Nirnberški principi, na kojima je bio zasnovan Međunarodni vojni sud, ubrzo su priznale Ujedinjene nacije. Na tim principima se od tada zasnivaju svi međunarodni krivični sudovi.

Američki glavni tužilac Robert H. Džekson (Jackson), nekadašnji sudija Vrhovnog suda SAD u Vašingtonu, tada je vizionarski rekao: "Jer nikada ne smemo zaboraviti da će nas istom merom kojom danas merimo optužene, sutra meriti istorija", rekao je na početku procesa.

"Pružiti ovim optuženima otrovnu čašu znači prineti je sopstvenim usnama. Moramo pristupiti svom zadatku sa toliko unutrašnje nadmoći i duhovne nepristrasnosti da ovaj proces potomstvu jednom izgleda kao ispunjenje ljudske težnje za pravdom."

Gde god se danas u međunarodnim tribunalima sudi za zločine protiv čovečnosti – pravni temelji vode poreklo iz Nirnberga.

Mnoge filmske adaptacije – između ostalog Nirnberški proces sa Spenserom Trejsijem (Spencer Tracy) u ulozi sudije – ostale su u sećanju. Maksimilijan Šel (Maximilian Schell) je osvojio Oskara za svoju ulogu.

I danas uglavnom stranci dolaze u palatu pravde – stanovništvo u Nemačkoj nirnberška suđenja toliko ne zanimaju.

"Sećanju su potrebna mesta – a odgovornost ne prestaje s vremenom!", upozorava bavarski premijer Markus Zeder (Söder).

U vreme kada antisemitizam raste i demokratija je pod pritiskom, takva mesta su važnija nego ikad. "Nikada više mržnja ne sme da pobedi", ističe Zeder.