Nova migraciona politika Nemačke za sada bez rezultata

Nemačke vlasti ove godine registruju manje zahteva za azil, ali to nema veze sa migracionom politikom vlade, ocenila je ekspert za migracije Viktorija Ritig (Victoria Rietig).

Nagli pad broja ljudi koji u Nemačkoj prvi put traže zaštitu pre je posledica izmenjene političke situacije u Siriji i bilateralnih sporazuma, nego što je rezultat promene vladine politike, rekla je.

Ritigova je direktorka Centra pri Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP).

Prema podacima federalne kancelarije za migracije i izbeglice (bamf), u prvih 10 meseci 2025. za azil je apliciralo 142.495 ljudi, od čega je njih 97.277 to učinilo prvi put.

To je oko upola manje nego u uporedivom periodu prošle godine.

Vlada kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) je stupila na dužnost početkom maja i brzo je, kako je uostalom i obećala, zaoštrila politiku azila i pojačala kontrolu migracionih tokova.

Međutim, u četiri prethodna meseca broj novih kandidata za azil već je pao za 43 odsto godinu-na-godinu. Trend je u potonjih pola godine ostao stabilan.

Ritigova je ukazala da broj aplikacija, ako se posmatraju ponovljeni zahtevi, više nego udvostručen. Na primer, mnogo Avganistanki je ponovo apliciralo strahujuću od gubitka statusa i deportacije.

Merc je, naime, obećao više negativnih odgovora vlasti kandidatima za azil, pre svega ljudi sa kriminalnim dosijeom.

Sa druge strane, navela je Ritigova, jača kontrola nemačkih granica nije proizvela osetniji efekat, jer broj potencijalnih azilanata koji su neregularno ušli u zemlju je ostao približno isti.

Dakle, rekla je, troškovi zaštite granice su narasli, a rezultati nisu vidljivi. "Meren brojkama, proklamovani zaokret migracione politike za sada nije bio nešto efikasan," zaključila je Ritigova.

Ona je dodala da su mnogo bolji rezultat dali bilateralni sporazumi o repatrijaciji, poput skorašnjeg Evropske unije sa Tunisom.