Slike su i pre 400 godina morale da budu "instagramične"

Manipulacija slikama nije fenomen doba društvenih mreža – još su holandski umetnici iz 17. veka menjali stvarnost da je učine lepšom.

Tako je Lambert Domer (Doomer, 1624–1700) panoramu Kelna približio sebi kada ju je prikazivao sa druge strane Rajne. Time je kompozicija delovala skladnije i zbijenije.

Domerov prikaz Kelna iz oko 1663. može se videti od petka do 15. marta naredne godine u muzeju Valraf-Riharc u okviru izložbe holandskih majstora.

"I tada su postojala mesta koja su se stalno iznova slikala, kao što je danas slučaj na društvenim mrežama, gde pozicije za fotografisanje moraju biti 'instagramične'", kaže istoričarka umetnosti Anemari Štefes (Annemarie Stefes).

Na primer, to je važilo za monumentalnu kelnsku baziliku Svetih apostola. "Uvek se slikala iz određene perspektive, baš kao što se danas ispred atrakcija prave selfiji."

Holandske umetnike je u Kelnu privlačilo ono staro, impozantno i katoličko, jer im je to bilo nepoznato – u tadašnjoj holandskoj republici katolička vera je bila zvanično zabranjena, iako je bila tolerisana u podzemlju.

"Bilo je mnogo Holanđana kojima se Keln veoma dopadao", kaže Štefes.

Još popularniji je, međutim, bio nemački grad Kleve sa dvorcem Švanenburg.

Većina holandskih umetnika koji su boravili u Kelnu birala je motive iz centra grada, poput tada još nedovršene katedrale.

Domer je, nasuprot tome, slikao grad i sa vode. Zato Keln deluje slično često prikazivanim holandskim gradovima poput Dordrehta, Najmegena i Amsterdama, koje su takođe često prikazivali sa vode.