"Mi to možemo": Reči Merkelove odzvanjaju i posle 10 godina

Kancelarka se bila malo iznervirala tog 31. avgusta 2015. "Tek što smo se rešili problema sa Grčkom, a odmah nam pred vratima stoji nova ogromna tema", gunđala je Angela Merkel u razgovoru sa svojom šeficom kabineta Beate Bauman (Baumann).

Barem se tako sama priseća u svojoj autobiografiji Sloboda, objavljenoj pre godinu dana.

Upravo je krajem leta 2015. postalo poznato da se u Nemačkoj očekuje 800.000 izbeglica.

"Ali nema veze", ohrabrivala je samu sebe. "Nekako ćemo i to izgurati. Kao što smo i druge stvari."

Šefica kabineta je u tome podržala. "Upravo to možete da kažete i na konferenciji za štampu!"

I Merkel je to tada i izgovorila: "Mi to možemo!"

Niko tada nije mogao da pretpostavi da će te tri reči postati najpoznatija izjava u njenih 16 godina na kancelarskoj funkciji.

"Rečenica se gotovo ikonično urezala, jer je kancelarka, koja je tada bila na vrhuncu ugleda, raspolagala i tom moći imenovanja (stvari)", analizira politikolog Karl-Rudolf Korte u razgovoru za dpa.

"U toj izjavi je bilo i 'saberite se, nekako ćemo to već izgurati'", kaže Korte.

Šta je tada pokretalo kancelarku?

Frank Trentman (Trentmann), profesor istorije na Koledžu Birkbek Univerziteta u Londonu i autor studije Buđenje savesti – Istorija Nemaca od 1942. do danas, izbegličku krizu 2015. smešta u okvir nemačke posleratne istorije.

Odluke Merkelove nisu bile izraz duboko ukorenjenog humanitarnog stava, već pre svega oblik kriznog menadžmenta, navodi Trentman.

Kada su hiljade izbeglica u Mađarskoj krenule auto-putem ka Nemačkoj, Merkel je, kako kaže, jednostavno stajala pred izborom - ili ih pustiti unutra, ili ih odbiti nazad i time izazvati humanitarnu krizu i sukobe na granici.

"Ona se tada odlučila za manje zlo – što je klasičan primer njenog načina upravljanja krizama", objašnjava Trentman za dpa. "Reagovala je na događaje jer je morala da reaguje."

Ipak, za mnoge ljude u zemlji i inostranstvu Merkel je postala "Sveta Angela".

"U kolektivnom nesvesnom, zahvaljujući pomoći Merkelove izbeglicama, slika strogog, tvrdog Nemca je iznenada nestala", rekao je tada italijanski pisac Umberto Eko (Eco).

Američki magazin Tajm (Time) proglasio je političarku "ličnošću godine" i napisao da je Nemačka zahvaljujući Merkelovoj konačno odbacila svoju nacionalističku, militarističku i genocidnu prošlost.

Trentman pak ne veruje da se iza politike dobrodošlice krila želja da se okaju zločini nacizma. "Istraživanja iz tog vremena pokazuju da su mnogi pomagači smatrali svoj angažman nužnim kako bi se osigurala uspešna integracija pridošlica."

Prijem 890.000 ljudi samo u 2015. bio je istorijski poduhvat Nemaca, koji će ostati zabeležen pred istorijom. "Razmera te pomoći bila je zaista fenomenalna."

Međutim, bilo je i žestokih reakcija. Savezna kriminalistička policija registrovala je 2015. više od 1.000 napada na domove za izbeglice – pet puta više nego godinu dana ranije.

"Kelnska novogodišnja noć" 2015/16, sa seksualnim napadima uglavnom severnoafričkih muškaraca na žene, za mnoge je označila kraj politike dobrodošlice – euforiju je zamenio strah od gubitka kontrole.

S druge strane, Trentman podseća da je još 2018. u jednoj anketi 53 odsto ispitanika reklo da ih čini srećnim kada se doseljenici u njihovoj zemlji osećaju kao kod kuće. Samo 19 odsto je reklo da to za njih ne važi.

Slično misli i Korte.

"Mora se istaći da je Merkel 2017. ponovo izabrana."

U godinama koje su usledile, raspoloženje se ipak promenilo pod utiskom islamističkih terorističkih napada i očigledne preopterećenosti kapaciteta za prijem izbeglica, posebno u opštinama.

Korte navodi da je Merkelova pogrešila što je građanima nametnula mnogo doseljavanja, umesto da prvo pregovara sa društvom.

"To je ključna stvar. Ljudi su svakako spremni da podnesu različitost, ali ta spremnost nije beskonačna. O pravoj meri mora se široko raspravljati i odlučivati u jednoj predstavničkoj demokratiji, a taj proces na početku nije postojao. To je trebalo nadoknaditi u godinama nakon 2015."

Raspoloženje tog vremena sažeo je tadašnji predsednik Nemačke Joahim Gauk (Joachim Gauck) rečenicom: "Naše srce je široko, ali su naše mogućnosti ograničene."

Rastuća nelagodnost u delu stanovništva zbog masovne migracije omogućila je uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD), kojoj je posle okončanja krize evra hitno bila potrebna nova velika tema.

Do danas je rečenica Merkelove predmet rasprava.

Trentman naglašava da je rečenica postala tako poznata upravo zbog svoje višeznačnosti. "Šta, na primer, znači reč mi? Da li se misli na civilno društvo, na državu ili na oboje?"

Na kraju se pokazalo da su mnogi političari pod tim pre svega mislili na građane.

Država je, međutim, ubrzo krenula u sasvim drugom pravcu.

"Paket azila II" s proleća 2016. mnogi ljudi koji su pomagali izbeglicama su doživeli kao šamar, jer je tada vlada Merkelove ograničila spajanje porodica i ubrzala procedure azila i deportacije.

Mnogih volonteri su mislili da ih vlada podriva. To je dovelo do razočaranja koje je kasnije pripremilo teren za današnju restriktivnu nemačku migracionu politiku, zaključio je Trentman.

Staračko nemačko društvo i dalje zavisi od migracije. Različitost je za Nemačku nužna da ostane održiva, naglašava Korte.

Ali on i upozorava da previše različitosti može da preoptereti društvo – i na kraju deluje razorno na sistem.