Bundesbanka upozorava: Izvoz posrće zbog erozije konkurentnosti

Nemačka privreda gubi trku konkurentnosti na svim frontovima, bilo da je reč o mašinskoj, hemijskoj, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj industriji, upozorila je Bundesbanka u ponedeljak.

"Udeo nemačkog izvoza na međunarodnom tržištu pada od 2017. i izvoz raste posebno sporo od 2021. godine," navela je centralna banka u mesečnom izveštaju.

Slabost izvoza značajno je doprinela posrtanju domaće privrede, koje se suočava sa mogućnošću da treću uzastopnu godinu završi bez rasta.

Nemački izvoz na globalno tržište je pao iza drugih zemalja evrozone, SAD i Kine. Mada je izvoz malo živnuo pre dve godine, 2024. je završio klizanjem nizbrdo.

Bez pada izvoza, bruto domaći proizvod bi se između 2021. i 2024. uvećao za 2,4 odsto, navela je Bundesbanka.

Takve ocene pale uzbunu, jer spoljna trgovina je jedan od glavnih oslonaca nemačke privrede.

Skoro četvrtina svih poslova u zemlji zavisi od izvoza, koji je prošlu godinu završio u minusu i sada je pod pritiskom pretnje američkih kaznenih carina.

Posebno zabrinjava što je erozija navećeg dela tržišnog udela u svetu pripisiva padu konkurentnosti ključnih industrijskih sektora.

Bundesbanka je izdvojila mašinogradnju, hemiju, metalsku industriju i elektroniku, što je zaoštrilo probleme zbog generalnog pada tražnje za nemačkom robom, pre svega automobilima.

Slabljenje izvoza usledilo je niz relativno dobrih godina nemačke spoljne trgovine, koja je, kako Bundesbanka navodi, bila stabilna od svetske finansijske krize do otprilike 2016.

Probleme poslednjih godina zaoštrili su šokovi poput krize lanaca isporuke tokom pandemije i drastično poskupljenje energenata posle napada Rusije na Ukrajinu, što je najteže pogodilo hemijsku industriju.

Centralna banka zato poziva na reforme kojima Nemačka treba da ojača svoje temelje.

Vlasti treba da usvoje podsticaje zapošljavanju i uklanjanje dela prepreka useljavanju kavalifikovane radne snage.

Dalje, nužne su poreske olakšice uz privatna ulaganja, a suvišna birokratija mora da se ukloni, upozorila je Bundesbanka.

"Indikovana je i reforma sistema socijalne zaštite, za ograničavanje rasta troškova i doprinosa," piše u izveštaju, uz primedbu da se nova vlada samo delimično kreće u tom pravcu.

Demografske promene i starenje stanovništva koje zaoštravaju problem deficita stručne radne snage samo podcrtavaju potrebu za reformama, dodala je Bundesbanka.